\u201eRim je osnovao jedan kopilan, neobuzdan rmpalija koji je ubio brata blizanca u sva\u0111i i koji
\nje, na \u010delu dru\u017eine mladih pastira i plja\u010dka\u0161a, stvorio uto\u010di\u0161te za lutalice sumnjive
\nnaravi i porekla. Do \u017eena su dolazili redovnim otmicama i silovanjima, ugled i \u0161iri uticaj
\nsticali su na bojnom polju.
\nTako su govorili sami Rimljani. Oni su, dakle, i sami smatrali da poti\u010du od ubica,
\nsilovatelja, razbojnika i skitnica. Da li je stvarno bilo tako? I \u0161ta nam takve legende o
\nporeklu govore o jednom narodu i o njegovoj predstavi o sebi?
\nVe\u0107ina savremenih istorija Rima samo ukratko pomene taj prvi deo knji\u017eevne tradicije o
\nosnivanju i ranom \u017eivotu grada, po\u0161to se uveliko ustanovilo da je to samo mit, a ne istorija.
\n[\u2026] Pri\u010da da je jedan grad nastao tako \u0161to su se poljoprivrednici okupili na istom mestu i
\npostepeno razvili zajedni\u010dku infrastrukturu, vojsku, tr\u017enice i dru\u0161tvena ili kultna
\nsteci\u0161ta ne zvu\u010di ba\u0161 ma\u0161tovito, iako u ve\u0107ini slu\u010dajeva predstavlja sasvim ta\u010dan prikaz.
\n[\u2026]
\nKao grad na reci nasred Apeninskog poluostrva, Rim ima povoljan strate\u0161ki polo\u017eaj, koji je
\nsasvim o\u010digledno igrao va\u017enu ulogu u njegovoj kasnijoj vladavini Italijom i celim
\nSredozemljem. Mesto je obilovalo pija\u0107om vodu, imalo je lak pristup moru, ali je bilo
\ndovoljno zaklonjeno od pomorskih plja\u010dka\u0161a. Tibar je bio plovan za manje brodove, a prirodno
\npristani\u0161te se nalazilo iza okuke reke oko Marsovog polja (Campus Martius). Svaki bre\u017euljak
\nmogao se utvrditi zidinama. [\u2026] Va\u017eno je pak to da se Rim nalazio na \u010dvori\u0161tu trgovine i
\nputeva u vi\u0161e smerova. Tu je bio prirodan gaz preko Tibra na putu iz Etrurije na jug, prema
\nKampaniji, a \u201ePut soli\u201c (Via Salaria) vodio je od u\u0161\u0107a reke gde se vadila dragocena so,
\nuzvodno ka planinama, dok se u suprotnom smeru transportovala stoka. A i u odnosu na ostatak
\nSredozemlja, grad se smestio u samo sredi\u0161te sveta. Rim je bio raskr\u0161\u0107e puteva koje je
\npreraslo u trgova\u010dki centar, a kao i u svaki drugi centar trgovine, tu se sticao svet izbliza i
\nizdaleka. To pru\u017ea smisao legendi da su Rim osnovali \u010dobani i razne lutaju\u0107e skupine
\nraznovrsnog etni\u010dkog porekla, a donekle i obja\u0161njava relativnu otvorenost na kojoj se
\nzasnivalo rimsko dru\u0161tvo.\u201c Jun Ideng<\/p>\n
Prvi tom Istorije Rima, norve\u0161ki istori\u010dar Jun Ideng zapo\u010dinje opisima mitova o
\nosnivanju grada, upoznaje nas sa dobom najranijih kraljeva, padom monarhije i pokazuje
\nnam kako je mali grad-dr\u017eava na obalama Tibra vojnom silom i politi\u010dkim ume\u0107em
\npostao u doba republike sredi\u0161te svetske imperije, kako se njegovo dru\u0161tvo na tom
\nputu menjalo i \u0161ta je omogu\u0107ilo tu silovitu ekspanziju, i kako je naposletku rimska
\nrepublika zavr\u0161ila u sukobima, nasilju, gra\u0111anskim ratovima i uvo\u0111enju carstva.
\nNa tom putu rastu\u0107oj imperiji prete razni mo\u0107ni i inteligentni neprijatelji, vojske
\npredvo\u0111ene ljudima kao \u0161to su Hanibal, Spartak, Mitridat i Vercingetoriks, koje \u0107e
\nipak naposletku savladati sposobne rimske vojskovo\u0111e sa dobro organizovanim
\njedinicama. Najve\u0107a pretnja po republiku zapravo \u0107e do\u0107i iznutra, u liku
\nambicioznih pojedinaca poput Sule i Julija Cezara.
\nIzdanje sadr\u017ei tri tematska indeksa, 19 karti i vi\u0161e desetina fotografija.
\nJun Vikene Ideng (Jon Wikene Iddeng), ro\u0111en 1966, redovni je profesor anti\u010dke
\nistorije na Univerzitetu u jugoisto\u010dnoj Norve\u0161koj i specijalni savetnik Norve\u0161kog
\nsindikata nau\u010dnih radnika. Pored dvotomne Istorije Rima, u doba republike i
\ncarstva, koautor je i urednik novog izdanja Anti\u010dkog leksikona (Antikkleksikon, 2011),
\nkao i niza \u010dlanaka i knjiga na engleskom i norve\u0161kom jeziku iz oblasti istorije
\nanti\u010dkih civilizacija. Urednik je priloga iz istorije Rima za Veliki norve\u0161ki
\nleksikon.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Autor: Jun V. Ideng<\/p>\n
S norve\u0161kog prevela:<\/strong>\u00a0Jelena Loma
\nBroj strana:<\/strong>\u00a0350
\nIzdanje sadr\u017ei tri indeksa
\n19 karata i preko 50 fogografija<\/strong>
\nGodina izdanja:<\/strong>\u00a02020.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":12365,"template":"","meta":[],"product_brand":[],"product_cat":[279,325,326],"product_tag":[792,791],"class_list":["post-12364","product","type-product","status-publish","has-post-thumbnail","product_cat-istorija","product_cat-najnovije-u-knjizari","product_cat-preporuceno","product_tag-istorija-rima-i-uspon-i-pad-republike","product_tag-jun-v-ideng","first","instock","sale","taxable","shipping-taxable","purchasable","product-type-simple"],"yoast_head":"\n